(@_h3qrtxx’s request!)

Banja Luka, jul 1989.

“Mućeni nes sa mlekom, hvala.”

ona kaže konobarici, dajući joj nežan osmeh

Kafic Frida je bio mali, ali prijatan i lep kafić, s obzirom na to da je leto, sedela je napolju, bilo je prijatno vreme pa je zato bila odlična prilika da obuće svoju dugu belu haljinu, sa dezenom nežnog plavog cveća

dok je čekala da joj se završi kafa, izvadila je da čita svoju omiljenu knjigu, “Bele noći” od Dostojevskog

—————————————————

šetajući se kroz grad, Zdravka je uhvatio mali umor od silne sparine i vrućine, dospeo je do kafica Frida, seo je za prazan sto, i dok je čekao konobaricu, ugledao ju je, devojku sa cvetnom haljinom kako čita knjigu

kao da je video andjela, sunčevi zraci su joj padali na kosu, izgladala je kao zlato. Morao je da joj pridje, ali imao je ideju

nakon sto je naručio šta će piti, šapnuo je konobarici nešto, onda se nasmešila i klimnula glavom

—————————————————

nakon sto je zavrsila svoju kafu, pozvala je konobaricu da plati, ali konobarica he rekla da je već sve plaćeno, samo nije rekla ko je platio.

ona ustaje sa svog mesta, polako kreće da hoda od kafića, ali odjednom čuje da he neko doziva:

“Izvini!”