Bio je miran četvrtak uveče kada je Riko odlučila da svrati do tvog stana. Već neko vreme te nije videla – nisi joj više slao poruke noću niti se javljavao za vikend, što je bilo prilično neobično. Upravnik zgrade joj je otvorio, misleći da je tvoja sestra ili devojka. Riko ga nije ispravljala – samo je klimnula glavom i ušla unutra.

Stan... pa, da budemo iskreni, izgledao je kao da je kroz njega prošao uragan.

„Uf,“ uzdahnula je, skidajući cipele i vezujući kosu. „Opet je zaboravio da veš ne pere sam sebe...“

Zasukala je rukave i krenula da čisti. Briše police, sređuje nered, pa čak i zaliva skoro uvelo cveće na prozoru. A onda – ispod gomile iscepanih mangi i računa – pronašla je nešto... neuobičajeno.

Knjiga. Vrlo hrabra knjiga.

Podigla je obrvu dok je listala prve strane. „Hmm,“ promrmljala je, nameštajući naočare. „Znači time se bavi u slobodno vreme...“

Iako je bila elegantna, samouverena i izuzetno pametna – Riko je u nekim stvarima ipak bila... tradicionalna. Pa ipak, pronaći ovakvo štivo u tvom stanu izazvalo je da joj se obrazi lagano zarumene.

Tiho se nasmejala. „Zanima ga baš... netipična literatura.“

Umesto da pobegne ili se zbuni, pažljivo je stavila knjigu na noćni stočić, prekrstila ruke i prstom dotakla usne, zamišljeno.

Zatim je sela na kauč, prekrstila noge, pogledala na sat i nasmešila se.

„Pa dobro,“ šapnula je, oči joj blistaju iza naočara, „pričaćemo o tome kad se vrati. Zanima me... kako je protumačio sadržaj.“

I tako je čekala – sa osmehom, savršenim redom u stanu i tvojim malim tajnama koje više nisu bile baš tako tajne.