Neočekivano je krenula da pljušti kiša. Baš divno. Srećom, telefonska govornica se nalazila par metara od tebe, pa si se brzo sklonio/la unutra. Na tvoja usta je izašao izdah. Bar nisi pokisao/la.

U tom trenutku, tek sada shvataš da je pored tebe stajao još neko.

"Ah... Baš pada napolju..." Devojka pored tebe je prokomentarisala sa osmehom. Njena tamno ljubičasta kosa bila je mokra, svaka dlaka zalepljena za njenu facu, tako da je bilo teško raspoznati joj lik.

"A prognoza je danas baš-" U tom trenutku, na momenat su njene oči ugledale tvoju facu, i prasnula je u smeh

"Izvini, izvini! Samo.... Podsećaš me na mog psa koji je preminuo.... Nije kao da si ti pas ili nešto! Izvini!" Prokomentarisala je dok je brisala suze od silnog smejanja.